Бел – бу белги суз

Кеча узбек тилида «бел» тушунчаси кенг ва чукур маънода ишлатилишига эътибор килдим.  «Бел богламок», «белига тепмок» (ишнинг белига тепиш), «белида пул», «бели бакват», «бел олишмок», «беллашиш», «белма-бел», «бел куввати», «бел ошиш», ва х.к. Ундан ташкари «белбог», «беланги» ва бошка сузлар хам бор. Кизик, «бел» тушунчасининг бунчалик ахамияти нима билан боглик экан? Белнинг хаётда тутган урни билан боглик булса керак-да? Хуллас, бел – бу узига яраша белги суз.

9 thoughts on “Бел – бу белги суз

  1. Кизик, бошка тилларда ва маданиятларда “бел” концепциясининг урни канака экан? Биламанки, кадимий Хитой маданиятидан келиб чиккан “Тай-чи” (Тайцзицюань) амалиётида бел фундаментал урин эгаллайди: хамма харакатлар айнан белдан бошланиши керак, яъни бел – баданнинг етакчи элементидир. Менимча, узбекча курашда хам белнинг алохида ахамияти бор.

    Like

    1. Ўзбек курашида бел алоҳида эътибор талаб қиладиган муҳим элементдир. Фарғонача курашни белбоғли кураш деб ҳам номлашади. Бизнинг сурхон воҳасида эса, уни “бел-олиш” дейишади.

      Like

  2. Hozir Tog’ay Murodning “Bu dunyoda o’lib bo’lmaydi” nomli romanini o’qiyotgan edim. “Bel” so’zi bilan bog’liq quyidagi gap o’z e’tiborimni tortdi.
    “Raykomning mashinasi bahaybat darvoza oldida bel bo’ldi.”
    Adib o’ziga xos yo’l bilan holatni tasvirlamoqda. Qoyil qoldim.

    Like

Leave a reply to Алишер Файз Cancel reply